Душан Спасојевић, „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, Београд : Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије, Фондација „Шапер“, 2022. (2. издање)

Душан Спасојевић, „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, Београд : Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије, Фондација „Шапер“, 2022. (2. издање)

Са задовољством објављујемо излазак из штампе другог, допуњеног издања књиге Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације аутора Душана Спасојевића,  српског амбасадора у Атини. 

Прво, прошлогодишње, издање имало је изванредан одјек како у стручној тако и у широј јавности, и на маркантан начин обележилo издавачку сезону. Књига је добила низ најповољнијих приказа у водећим дневним листовима, недељницима и часописима, и била предмет научних семинара, расправа и трибина. Једнако снажан ехо доживела је и у Грчкој. Излазак грчког превода предвиђен је за ову годину, код водећег грчког издавача „Кастањотиса“.

Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације прва је књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка. Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори. Реч је о посебном издању у заједничком подухвату издавачке куће Чигоја штампа, Института за новију историју, Института за европске студије и Фондације „Шапер“. Подсећамо да се књига, чији су рецензенти тројица угледних историчара, професори београдског и солунског универзитета Милан Ристовић и Спиридон Сфетас и директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, појавила о двестотој годишњици почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације.

У заједничком предговору књизи проф. Милан Ристовић и проф. Спиридон Сфетас наводе да „Спасојевић, пажљиво расплићући клупко догађаја, утицаја, личности, уводи читаоца у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгревали унутрашње поделе и сукобе“. Писци предговора подвлаче да аутор „убедљиво приказује борбу, устаничке победе и поразе, сукобе њених вођа око првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности“, те да „указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике“.

Амбасадор Душан Спасојевић, аутор књиге

„Срби воле али не познају Грке“, написао је проф. др Дарко Танасковић у свом осврту на књигу, истичући да ће она свакако допринети превазилажењу те околности. Према његовим речима, Спасојевић нам је „даровао много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, даровао нам је драгоцено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка“.

Аутор књиге Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације Душан Спасојевић je дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској. Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. У ранијим политиколошким студијама и есејима претежно о међународним односима, међу којима је и књига Између Турске и Европе, Спасојевић је испољио научничку страст и темељитост у студирању грађе, и, истовремено, таленат да то изрази на модеран начин. Такав приступ остварио је и у овој својој књизи. Њено друго издање чији излазак објављујемо допуњено је са неколико нових епизода, међу којима је свакако најзанимљивија она која се тиче Карађорђа и његових веза са грчким устаницима.

Аутор Спасојевић, у напомени уз друго издање, истиче да је пишући ову монографију циљао, између осталог, да у историји пронађе оно што је живо и данас, и да то да представи на сугестиван и јасан начин. „Жива је данас, јамачно, борба за слободу и државу, па се и мени, учинила, и чини, тако блиском и грчка борба која је поведена пре два века. Друго, допуњено издање на српском језику које се налази пред Вама, као и грчко издање које се спрема, показују да писана реч има живот ако успе да га пронађе и дотакне“. 

Књига има 420 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига је доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.