„Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“, ур. Д. Бабић, Р. Петровић, Ј. Вићентић, Институт за европске студије, Београд 2021.

„Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“, ур. Д. Бабић, Р. Петровић, Ј. Вићентић, Институт за европске студије, Београд 2021.

Зборник радова „Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“ произашао је из истоименог циклуса предавања у организацији Института за европске студије који траје од јануара до маја 2021. године. Зборник је публиковао Институт за европске студије, уредници су мср Данило Бабић, мср Рајко Петровић и мср Јелена Вићентић, а рецензенти проф. др Радмила Накарада и др Александар Саша Гајић.

Пред нама је зборник који на темељан и систематичан начин настоји да након неколико деценија поново актуелизује деколонијалне и постколонијалне студије у српској академској заједници. Циљ овог зборника није чување успомене на колонијализам, већ како би то рекао Роберт Јанг (Robert Young) одавање почасти тријумфу над њим. Радови описују механизме деловања различитих колонијалних сила, њихове ефекте на колонизоване земље као и последице колонијализма на савремена друштва колонизатора и колонизованих. У приложеним радовима јасно можемо утврдити дистинкцију између наратива различитих колонијалних модела. У случају Португала и Шпаније – пионира колонијализма, присутна је жеља за богаћењем и авантуром из које се тек накнадно развија колонијализам као уређен систем експлоатације. Скандинавске земље свој колонијализам доживљавају као беневолентну активност потпуно одвојену од било каквих патњи и ужаса. У Белгији се властити колонијални модел представља као добронамерно усвајање нежељеног сирочета. Ипак, приликом суочавања са критиком добронамерна збуњеност у трену прераста у пасивну агресију чији је циљ очување угледа монархије. Анализом холандског колонијализма увиђамо нераскидиву везу између колонијализма и модерног капиталистичког система. Британски колонијализам представљен је очима Индије чија је економија платила цену индустријализације Велике Британије. Колонизовани народи морају постати субјект, а не објекат анализе. Због тога је француски колонијални модел посматран кроз историју Хаићана. Немачки колонијални модел свакако је најтрагичнији, не зато што по својој бруталности одудара од других, већ зато што су монструозности над становништвом Намибије остале су непримећене само због боје коже жртава. Пажња је такође посвећена и региону Блиског истока и актуелизацији помало заборављене теме о сусрету Ирана са европским колонијализмом и аспектима интерног колонијализма у Отоманском царству које је касније и само постало плен колонијалних апетита европских земаља.

Зборник можете преузети овде.