Могућа Европа и године пред нама

… Са брегзитом Европа улази у период дубље трансформације која би могла да се упореди са великим променама током деведесетих година прошлог века које су тада драстично преобликовале европску геополитичку слику. Брегзит за сада није довео до домино ефекта, иако су кризе „које не пролазе“ (питање имиграција, проблеми еврозоне и сл) дубоко уздрмале Унију делећи њене чланице по разним линијама – али је нису разбиле, показујући и поред свега, дугорочну отпорност и виталност европског пројекта. Ипак, изласком Уједињеног краљевства из Европске уније, више се не може говорити о будућој јединственој Европи или о „све ближој унији европских земаља“, нити о ЕУ као окосници општег уједињења на европском континенту.

XXI век је донео нове прилике и обновио наде у друштвени развој, нормализацију српског друштва, модернизацију и укључење земље у шире међународне токове, у обновљеном, четвртом процесу европеизације, овај пут у оквиру Европске уније. Уз напоре модернизације, пред српском политиком остаје и изазов проналажења праве формуле за дугорочно решавање односа са суседима, у компликованом етничко-државном мозаику региона, пост-југословенског простора, преуређеног у већи број малих, углавном економски слабих и друштвено нестабилних држава. Ипак, како је то истакао Ортега и Гасет: „Нације не чини јакима толико заједничка прошлост, него првенствено заједничка будућност“.

Виртуелно-вербална твитер цивилизација уводи и нове начине на који настају политички покрети и на који се дистрибуирају и преносе утицај, моћ и власт. Усмена ВВ цивилизација не само да мења стил свакодневног живота и доживљавања стварности, него битно утиче на политичке процесе и представља нов начин на који настају политички утицај. Обнова вере у усмену реч и опадање критичког рационализма је у основи политичког процеса који воде ка доминацији популизма. Моћ у усменој култури заснована је на слању и пријему емоцијом обојене поруке, речи или слике (радио, ТВ, интервју, реклама, твит, таблоидна новина), а не из писањем исказане идеје (књига, памфлет, програм). Виртуелна стварност смањује способност објективне анализе.

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:

„Збирка чланака, осврта и огледа које је Душко Лопандић објавио у периоду од краја 2016. до 2018. године која се налази пред читаоцем покрива широк спектар тема које су ипак блиско повезане…У овим огледима, у кратким и уверљивим анализама даје се слика о различитим визијама и понуђеним сценаријима за излазак из вишеструке кризе, различитим интересним груписањима унутар ЕУ… Са великом лакоћом и уз обиље референци, асоцијација, оцена, аутор посматра ову сложену међудржавну арену, која личи на најсложенију машинерију где у мноштву делова понеки, наизглед безначајан може угрозити хармоничан рад целине. А притом, целина мора стално да се мења и прилагођава и једино тако опстаје.”

(др Јелица Минић)

Преузмите књигу у пдф-у